детаљ слике: КРК Арт дизајн

СТАКЛИЋИ ЛЕТА

Ту где се небо утапа у море

остаће осмех благ у освит задње зоре,

трагови стопала нестаће у песку

и не гледај на сат

певај још једну песму.

Ту где на столовима остају празне чаше

остаће стаклићи једног расутог лета.

Док зора над Ловћеном поносно свиће

а невеста Јадрана косу расплиће,

возови полазе.

Ал' пре него сунце, ко дукат око врата планине, бљесне

нек  месец  до задњег дашка ноћи свира.

Уз пратеће вокале у таласима и песку,

не, не гледај на сат

певај  још једну песму.

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ

Нађосмо комад земље, да по њој ходимо

и ваздух нађосмо, да иста зрна дишемо.

Нађосмо пламен ватре, да руке озебле грејемо

и чисту воду Господњу,  да лица умијемо.

Ал' празан осмех остаде, мудра дубина у оку без топлине.

Говор разумног бића у грлу стаде у великој соби пуној тишине.

Залуд ти земља, ваздух и вода, залуд ти ватра што тихо тиња

кад нема саћа из срца пчелиња.

И воља крај снаге залуд стоји кад љубав заборави да их освоји!

ПАРАЛИЗА СРЦА

Сливајући се низ груди у капи живота

сећања се разбише.

У једном трену нестаде бол.

Непомична тишина,

очи у очи лаж и истина.

Мирно, укочено срце

попут порцуланског лица,

док сунце удара у непомичне очи

гладно, жедно и само

али бола нема!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: